Актуелности
-
13. јануар 2012.
IN MEMORIAM – Миљан Миљанић
Сећање на живот и каријеру почасног председника Савеза
Миљан Миљанић је рођен 4. маја 1930. године у Битољу. Рођен је у фамилији која је пореклом из Бањана код Никшића у Црној Гори, а прве године живота је провео у Македонији.
Током своје богате каријере Миљанић је тренирао Црвену звезду, Реал Мадрид, Валенсију, Кацију и Ал Ахли, као и репрезентацију Југославије у два наврата, на два светска првенства, у Немачкој 1974. и 1982. године у Шпанији. Са Црвеном звездом је освојио четири титуле и три трофеја у Купу, са Реалом је освојио две титуле првака Шпаније и један Куп, освојивши тако дуплу круну у сезони 1974/1975.
Ипак, остао је најупамћенији као председник ФСЈ, пре него што се пензионисао 2001 године. Због изузетних заслуга за развој фудбала у земљи, Скупштина ФСЈ прогласила је 2001. године Миљанића за доживотног почасног председника наше организације.
Миљанић је у два наврата одводио нашу репрезентацију на завршнице светских шампионата. На првом од њих, у Немачкој 1974. године, заузели смо осмо место. Селектор националног тима је био и 1982, када нисмо успели да се пласирамо у други круг. Радио са свим асовима тадашњег фудбала и у многоме утицао на њихове врхунске каријере.
Кључни моменат за Црвену Звезду догодио се у лето 1966. године, када је на клупу сео Миљан Миљанић. Он ће пуних осам година предводити клуб који је за то време израстао у правог европског великана. До тада југословенски фудбал прошао је кроз уводну фазу испитивања и петогодишње доминације Звезде и Партизана. У преосталих 25 година заједничке државе Звезда ће бити константа, а смењиваће се ривали.
Миљан Миљанић је у Звезди био као фудбалер још током славних 50-их, али је тек доласком на место првог тренера у лето 1966. године пронашао право место за себе и Клуб. Миљанић је био предводник нове оријентације у клубу - ослањања на сопствене снаге. У првој сезони он је извршио потпуну смену генерација и освојио пето место, баш као и претходне године. А после тога почели су успеси. Генерација коју је предводио Драган Џајић, званично најбољи играч у историји наше земље (у избору Фудбалског савеза уприличеном поводом 50-годишњице УЕФА) и свакако једно од најбољих левих крила у историји света, оставиће дубок траг и направити велику разлику у односу на све највеће ривале.
После лоше претходне сезоне управа Реал Мадрида отпустила је Мигела Муњоза, а за новог тренера постављен је стратег југословенске репрезентације Миљан Миљанић. У првој сезони, Миљанић је Реал Мадрид довео до титуле шампиона Шпаније на импресиван начин, са 12 поена више у односу на Сарагосу која је заузела друго место. Као увертира у сезону одржана је опроштајна утакмица у част легендарног Игњасиа Зоца где су представљени нови тренер и нова звучна појачања као што су немачки репрезентативац Пол Брајтнер, Аргентинац Роберт Мартинез и Франциско Урија, појачање из домаћег Овиједа. Велике наде које су се полагале у Миљанића одмах су се показале као основане. Реал је победио Валенсију на Местаљи 2:1 у 1. колу, што је означило почетак бриљантне серије у којој је Миљанићев Реал први пораз доживео тек у 14. колу када су изгубили у Билбау 1:0. Овај пораз није осујетило његове планове и одмах је уследила нова серија без пораза која је трајала 12 недеља. Реал Мадрид је освојио титулу 27. априла 1975 године, пет кола пре краја шампионата. Куп краља је освојен после бољег извођења једанаестераца против Атлетика из Мадрида.
Југословенски тренер је креирао посебну атмосферу у тиму где су основе биле професионализам, напоран рад и Миљанов урођени победнички менталитет. Поново је уследила фуриозна серија и Реал Мадрид је остао непоражен до гостовања Барселони на „Ноу Кампу" у 14. колу Примере. Испоставило се да је ова серија била пресудна у освајању титуле. Барселона предвођена Јоханом Кројфом и Атлетико из Мадрида су се показали као достојни такмаци те је Миљан тутулу осигурао коло пред крај шампионата победом у Гранади, где је Реал пред последње коло имао залиху од недостижних 5 бодова у односу на Барселону.
Аутор је више књига, а неке од њих су обавезна литература у најбољим школама које су специјализоване за едукацију фудбалских стручњака.
Важнија дела:
- Практикум за фудбалске судије
- Едукација у примени психологије на фудбал
- Фудбалски тренинг: методски приступ : периодизација - практичан приказ
- Југословенска школа фудбала
- Методика рада са младим фудбалерима
- Приручник за идео-моторну обуку спорта
Под окриљем УЕФА и ФИФА држао је семинаре на готово свим континентима где се игра фудбал, раме уз раме са легендама европског и светског фудбала.
Јозеф Блатер, председник ФИФА, предложио је марта 2002. године почасног председника ФСЈ Миљана Миљанића за одликовање "Орден заслуга" светске куЋе фудбала. У образложењу је Блатер навео да је Миљанић у претходне четири деценије урадио много за фудбал, целог себе дао овој игри и као играч, и као тренер, и као функционер остварио завидне резултате. Миљан Миљанић је награду примио на Конгресу ФИФА, 29. маја исте године у Сеулу. Миљаново име се тако нашло уз највећа имена светског фудбала, попут сер Стенлија Рауса, др Жоао Авенланжа, сер Бобија Чарлтона, Дина Зофа, Пелеа, Лава Јашина...
С друге стране, УЕФА је Миљанићу уручила Смарагдни орден, једно од највећих својих признања, за изузетан допринос у развоју европског фудбала. Миљан Миљанић је носилац и државног признања - Орден Немање другог степена, за огроман удео у развоју спорта код нас.
